Како је све почело…Зајечар се у историјским изворима, под данашњим називом, први пут помиње у турским пописима 1466. године, док његова права историја почиње 1833. године, када је ослобођен од Турака. Непосредно по ослобођењу од Турака, Књаз Милош је наредио да се утврде основне контуре Зајечара као трговачко- занатске чаршије. Само годину дана касније у њему се формрају прве окружне државне установе, седиште Тимочке епархије и седиште судске власти. Те исте 1834. године Зајечар је и први пут проглашен за варош. Зајечар се у то време налазио у Капетанији зајечарској, Окружју црноречком и већ тада је, по првом попису станоника у Србији, имао 241 кућу, 227 пореских глава и 1.439 становника.
Због повољног географског положаја у Зајечар, у то време, поред чиновника, почињу да долазе и трговци и занатлије. По попису становника Зајечар је већ 1836. године имао 43 занатлије и то: поткивача, колара, самарџија, терзија, абаџија, фишеглија и ћурчија. Ницале су нове занатске радње, механе и кафане, трговачки и занатски дућани. Варош је почела да се шири од централног дела ка периферији и по њивама и ливадама непосредно иза чаршије. Те исте (1836) у Зајечару је основана и Гимназија и дуго времена била једина средња школа на читавом подручју источне Србије.
У Зајечару је 1894. године група зајечарских трговачких помоћника и млађих трговаца основала и своју прву организацију под називом „Зајечарска трговачка омладина“. Она је имала за циљ да ради на стручном усавршавању трговачког подмлатка, а затим и на организацији њиховог културног живота. „Зајечарска трговачка омладина“ је организовала своју читаоницу, приређивала забаве и организовала излете. Читаоница је једно време била смештена у Хотелу „Босна“, а од листова су примали: „Српске новине“, „Мале новине“, „Дневни лист“, „Видело“, „Српска застава“ и „Трговачки гласник“, док су забаве биле одржаване у „Великој кафани“ у центру Зајечара.
Да би имао просторије за своју организацију и показао своју економску моћ, Трговачки еснаф је у Зајечару 1904. године подигао и свој дом. Данас се у тој згради налази Зајечарско позориште.
До последње деценије 19. века трговци и трговачки помоћници су се образовали углавном кроз рад. Још као деца улазили су у трговачке дућане и учили за шегрте, ћираке, а после вишегодишњег шегртовања постајали су трговачки помоћници, калфе.
После 1880. године одлазе први зајечарски младићи на изучавање трговине у Пешту. Били су то Јеремија Савић и Милош Јовановић – Леседренац.
Године 1890. донет је пропис по којем је у Србији било забрањено недељом држати отворене радње. Код неких зајечарских трговаца се тада јавила потреба да се отвори недељна школа, али је од идеје до реализације прошло више времена.
У зајечарском листу „Тимочанин“ налазимо податак да је 1891. године извршен упис 40 шегрта у Трговачку школу. Међутим, није се могло наћи података да је ова школа и прорадила. Исте године Еснаф болтаџијско-бакалско-бојаџиски доноси начелну одлуку да се Трговачкој школи, када проради, додели стална месечна помоћ од 100 динара.
Године 1895. био је формиран школски одбор који је требало да се стара о образовању трговачког подмлатка.
Први одређени резултати на стручном оспособљавању трговаца постигнути су 1903. године. Почетком јесени те године „Зајечарска трговачка омладина“ је отворила своју прву Празничну трговачку школу.
За рад Трговачке школе недељом биле су обезбеђене две учионице у тадашњој основној школи, данас основна школа „Десанка Максимовић“. Одлучено је да школа буде четвороразредна, а да се приликом њеног отварања, одмах отворе и први и други разред. За управника школе био је постављен Света Ивковић, учитељ, са месечном платом од 30 динара, док је као предавач у првом разреду за предмете српски језик, рачун и краснопис био је одређен Света Ивковић. У другом разреду одређени су предавачи: за књиговодство Милан Мијовић, за кореспонденцију и краснопис М. Убеновић и за рачуницу Коста Савић.
Сви истакнути чланови „Зајечарске трговачке омладине“ обављали су овај посао добровољно и бесплатно. На крају школске 1903/04. године испити су одржани само у првом разреду, јер ученици другог разреда скоро нису ни похађали школу. У школској 1904/05. години било је уписано 15 ђака у први разред и 14 у други. Школа је поново обновила свој рад 1910. године. Поновним отварањем школе, својим инсистирањем, прилично је допринела „Београдска трговачка омладина“. Од децембра 1910. године финансирање Празничне трговачке школе преузела је држава. За време изучавања трговине шегрти нису добијали никакву накнаду за свој рад. И трговачки помоћници су били слабо плаћени. По завршетку Првог светског рата и нормализовањем трговине и занатства, јавља се поновна потреба за школом. Тако се 1. септембра 1921. године предратна Занатско-трговачка вечерња школа, која није радила од 1914. до 1921. године, дели на Занатлијску и Трговачку. Одвајањем трговачке од занатлијске омладине могли су и школски програми да се усклађују према циљевима школовања одговарајућег кадра.
Образовање трговачког подмлатка вршило се углавном кроз Трговачку школу Зајечарске трговачке омладине. Школа је почела са радом 1921. године. Покретачи њеног оснивања и рада били су зајечарски трговци Светозар Милојковић и Раде Ђорђевић. Светозар Милојковић је добровољно и без икакве накнаде био дуго година и управник школе. Број ђака у овој школи, у годинама између два рата, се кретао од 40 до 90.
Одмах по ослобођењу Зајечара, септембра 1944. године, отпочело је са организовањем школских савета, нових друштвених органа у школству, којима је поверена непосредна брига о раду школа. Уз свесрдно залагање просветних радника и ученика, постојеће школе су оспособљене за почетак наставе и већ од јануара 1945. године почеле су са радом.
Развој социјалистичке привреде после ослобођења захтевао је велики број средњих и других стручних економских кадрова. Због тога је влада Народне Републике Србије 31. јула 1946. године донела Одлуку о отварању Трговачке академије у Зајечару, са једним одсеком.
Прве школске 1946/47. године у Трговачкој академији у Зајечару био је уписан 81 ученик у два одељења (Iа разред са 40 ученика и Iб разред са 41 учеником), а касније због накнадног уписа 10 ученика било је отворено и треће одељење (Iв разред). Већ наредне, школске 1947/48. године школу је уписало 117 ученика, а школске 1948/49. године – 250 ученика. За почетак рада школе просторије су биле обезбеђене у постојећој згради зајечарске Гимназије.
За првог директора био је постављен Евгеније Нешић, док је школски колектив сачињавало 7 наставника, само 3 редовна и једног служитеља.
Учење се обављало и кроз такмичења. У току првог полугодишта такмичила су се одељења, а било је и појединачначних такмичења. Постојала је у то време у школи и културна група чији се рад манифестовао у припремању приредби, одржавању литерарних састанака и растурању омладинске штампе. У току школске 1946/47. године културна група Тговачке академије организовала је шест приредби у сеоским насељима зајечарске општине.
Очекивања да свршени ученици Трговачке академије у то време буду организатори привредног пословања појединих грана привреде или да решавају глобална питања цене и акумулације, нису била реална.
Прву генерацију од 58 свршених ученика Трговачка академија је имала, у време објављивања овог огласа, 1949. године. До краја 1951/52. године ова Академија је била трогодишња, а затим је постала четворогодишња. Број ученика је био повећан на 306, одељења на 7, а број наставника на 8.
Школске 1950/51. године зајечарска Трговачка академија добија назив Средња економска школа.
Уредба о стручним школама Владе Федеративне Народне Републике Југославије из 1952. године прописала је да се „средње стручне школе оснивају у циљу изградње средњих стручних кадрова за потребе привреде и других друштвених делатности“.
Школске 1957/58. године у четвртом разреду Средње економске школе у Зајечару било је укупно 36 ученика. Они су били сврстани у два одељења, али тако да су се у четвртом два налазили све сами стипендисти земљорадничких задруга, пољопривредних организација и среских савеза, укупно 16 ученика. За њих је у то време организована настава које је имала пољопривредно и задружно усмерење. Школске 1961/62. године Средња економска школа у Зајечару добија назив – Економска школа.
Резолуцију о образовању стручних кадрова донела је Савезна народна скупштина 4. јуна 1960. године. У складу са ставовима поменуте Резолуције, Економска школа у Зајечару се определила да за своје ученике отвори књиговодствени и комерцијални смер, на основу процене да такви кадрови највише недостају привреди и јавним службама, како Зајечару тако и другим насељима у окружењу. Школовање тих кадрова отпочело је већ 1960/61. године, у првој години спровођења Резолуције.
Од школске 1961/62. године ученици су се приликом уписа у Економску школу опредељивали за одређене смерове. Школа је у међувремену отворила и административни смер, у коме је образован стручни кадар пре свега за месне канцеларије. Школске 1962/63. године отворен је и финансијски одсек у коме је образован кадар за финансијске послове у банкама и осигуравајућим организацијама.
У оквиру укупног школства, развој средњешколског образовања био је посебно наглашен. У Зајечарском срезу постојало је у то време укупно 19 средњих школа у којима се школовало око 7.100 редовних ученика. Те су школе омогућавале да скоро 93% свршених основаца настави школовање у свом месту становања.
Школске 1965/66. године Економска школа у Зајечару отворила је одељење управно-административне школе. Ту стручну квалификацију стекли су ученици само две генерације, оне које су се уписале у први разред ове и наредне школске године.
Школске 1969/70. године Економска школа у Зајечару је у 11 одељења школовала само економске техничаре општег типа и имала укупно 312 ученика.
Центар за економско образовање у Зајечару настао је интеграциом заинтересованих установа са Економском школом у Зајечару. Одлуку о његовом оснивању донео је Савет Економске школе 27. маја 1970. године, а Окружни привредни суд донео решење о упису у судски регистар 12. јуна 1970. године. Оправданост Центра проистекла је из чињенице да су трговина и угоститељство у Зајечару и околини у то време знатно напредовали, да су отворени бројни туристички и угостотељски објекти и већи број робних кућа и да су стручни кадрови у великој мери били потребни и за ове делатности.
У састав Центра су се те исте године сјединили: Економска школа у Зајечару, Установа за практичну обуку и смештај ученика у привреди угоститељске струке на Краљевици и 12 тровинских и 4 угоститељска одељења Школе за квалификоване раднике у Зајечару. Окосницу Центра чинила је Економска школа, њен наставнички кадар, школски простор, кабинети и учила, као и организација и начин рада.
Школске 1970/71. године Центар је по први пут, у први разред, уписао: економског техничара, продавца, конобара и кувара.
Образовни центар усмереног образовања „АВНОЈ“ у Зајечару формиран је 1. јула 1977. године од постојеће четири средње школе: Економске школе, Медицинске школе, Гимназије и Техничке школе. Чиниле су га радне једнице: за заједничку основу, за економско и гимназијско образовање и за техничко и здравствено образовање.
Почетком наредне календарске године 1. јанара 1979. Образовни центар се трансформисао у Центар усмереног образовања „АВНОЈ. У њему су постојале две фазе, јасно профилисане и међусовно раздвојене. У првој фази реализована је Заједничка основа, а у другој стицана теоријска и практична знања за обављање одређених послова у оквиру изабране струке или даље школовање.
Директор Центра усмереног образовања био је од оснивања Драган Јанковић, професор историје, један од оснивача Техничке школе и њен директор од оснивања.
За разлику од Прве, Друга фаза није мењала директора. Био је то све време трајања Владимир Данчевић, професор географије, пре тога наставник и директор Гимназије. Његов помоћник био је Борко Мирковић, професор српског језика, пре тога наставник Економског школског центра, а касније директор Гимназије у Зајечару.
По обављеним консултацијама у организацијама удруженог рада и Скупштини општине Зајечар, Самоуправна интересна заједница усмереног образовања за регион Зајечар предложила је трансформацију Центра усмереног образовања „АВНОЈ“ у Зајечару и поновно враћање на постојеће четири средње школе: Економску, Медицинску, Техничку и Гимназију.
Скупштина Социјалистичке Републике Србије је 26. јануара 1990. године укинула Закон о усмереном образовању и васпитању и усмерено образовање је као такво престало да буде законска категорија.
Након трансформације Центра за усмерено образовање у Зајечару, једна од новооснованих била је и Економска школа.
Њој је поверено образовање стручног кадра за струке: економско-трговинске, угоститељско-туристичке и текстилне. Ова последња није ни по чему била сродна са осталим струкама и није припадала Економској школи. Њено место било је у Техничкој школи, али је она већ имала три струке, колико је Закон у то време дозвољавао. Ученици текстилне струке морали су негде да окончају образовање започето у Центру усмереног образовања. Место им је нађено у Економској школи, која је у то време имала две струке. Решење је било привремено. Када су школске 1989/90. године ученици ове струке завршили своје школовање, она је укинута. Уместо ње Економска школа је добила, као трећу, правно-биротехничку струку. Први образовни профил из ове струке био је дактилограф.
Од школске 1994/95. године у Економској школи у Зајечару се образују и правни техничари. То је био њен шести образовни профил, а већ од школске 1995/96. економски техничари се у Економској школи у Зајечару образују по новом наставном плану и програму, који је био битно измењен у односу на претходни..
Развијају се и уводе нови образовни профили усмерени ка потребама привреде који омогућавају да се ученици из школских клупа одмах укључе у привредне токове.
Школске 1998/1999. године у Економској школи у Зајечару уводи се нови образовни профил – царински техничар, а од следеће школске године образују се и финансијски техничари.
Школске 2003/2004. године школа је имала 30. одељења и 927 ученика у девет образовних профила: економски техничар, финансијски техничар, правни техничар, пословни администратор, царински техничар, трговац, конобар, кувар и дактилограф.
Од марта 2003. године Немачка организација за техничку сарадњу (ГИЗ) у овиру пројекта „Реформа стручног образовања у Србији” пружа подршку Министарству просвете и спорта Републике Србије у преуређењу система стручног образовања. Пројекат се концетрише на реформу у стручној области економије. У њему учествују 32 школе у огледу из свих крајева Србије, више од 1000 наставника и више од 5900 ученика.
Школа је учествовала са два образовна профила у пројекту који је обезбедио стручно усавршавање професора кроз велики број стручних и квалитетних семинара а практично образовање се одвијало у бироу за обуку чије опремање је финансирао ГИЗ.
Школске 2003/2004. године уведен је нови образовни профил пословни администратор, а од школске 2004/2005. године и образовни профил финансијски администратор. Након шест година та два образовна профила прелазе из огледних у стална занимања.
Практично образовање одвија се у бироима за обуку. Бирои за обуку опремљени су као праве канцеларије. Ученици извршавају радне задатке као и у правим предузећима. Настава је организована према принципу учења кроз рад.
Године 2006/2007. почиње са радом нови образовни профил туристички техничар.
Школске 2011/2012. године школа је имала 29 одељења и 833 ученика. Број образовних профила остао је исти, осам образовних профила: економски техничар, финансијски администратор, пословни администратор, правни техничар, туристички техничар, трговац, конобар и кувар.
Повећаном интересовању ученика за образовне профиле: конобар, кувар, трговац допринели су нови наставни планови и програми усклађени са потребама привреде и куповина кухиње, сређивање школског ресторана „БУМ“ и изградња продавнице у школском дворишту за обуку ученика.
Овај вебсајт je настао уз подршку пројекта Немачке развојне сарадње „Дијалог о запошљавању младих, Иницијатива и дуално образовање” који је финансирало немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој (BMZ), а реализовао Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH у партнерству са Министарством просвете Републике Србије. За садржину вебсајта искључиво је одговорна ЕТШ Зајечар и та садржина не изражава нужно и званичне ставове BMZ-а, GIZ-a и Министарства просвете.